Intervju: Ana Hučka, umjetnica koja torbama spašava planetu

0
Mlada i veoma kreativna Beograđanka, Ana Hučka, diplomirani je scenograf i ima veoma zanimljiv hobi. Naime, ova mlada dama se bavi izradom torbi od plastičnih kesa. Da, dobro ste pročitali! Prije par dana smo se slučajno upoznali sa Anom i tada nam je ispričala kako je došla na ideju za svoj kreativni hobi, šta za nju znači zaštita životne sredine i koliki je uticaj za izradu torbi imala njena baka. Donosimo vam intervju sa ovom umjetnicom, a možete posjetiti i njenu Facebook stanicu.

 

Mini Magazin: Znamo da imaš 26 godina, da si završila FPU i da izgledaš preslatko. Kako je biti mladi umjetnik u Beogradu?

Ana: Znate kako, oduvek sam bila svesna da ovde u Istočnoj Evropi, a i u ostalim delovima sveta, nije med i mleko baviti se umetnošću. Zato, da minimiziram negativne nus pojave, opredelila sam se za primenjenu umetnost. To pruža više mogućnosti, narod je mnogo otvoreniji ka toj varijaciji. Lakše prolazi, lakše se konzumira…

 

Dobro je da sam ja uvek raspoložena za nova iskustva i istraživanja, tako da sam uspela da svoju kreativnost ispoljim u raznim oblastima primenjene umetnosti. Dobro je da se u Beogradu održava lepeza festivala na ovu temu, ima dosta konkursa za pratiti, i treba biti samo informisan, i posećivati dešavanja te je onda, naravno, mnogo lakše doći do korisnih informacija. I napredovati. Ja srećom imam dosta istomišljenika i kolega iz ove branše, tako da po izložbama ne lutam totalno sama. 🙂

Mini Magazin: Pravljenje torbi od plastičnih kesa je zaista neobična i originalna vještina. Kako si to naučila raditi i koliko truda je potrebno da se napravi jedna torba?

Ana: Ovoj veštini me inspirisala moja baka. Od malena sam uz nju šila, štrikala, (vezla), sprovodila te old fashion balkanske tripove. Kaže: “Ćero, u moje doba, a nije to ni tako davno bilo, nisi se mogla udati sve da si tip-top lepotica, ako ovim veštinama nisi raspolagala”. Možda sam malo prebukvalno shvatila, ali u to sam se ozbiljno uvukla. Projekat sa plastičnim kesama je samo jedan korak u evoluciji… (smeh)  I tako sam kombinovala stare veštine sa koncima i tkaninom, i upodobila ih modernim i sveprisutnijim materijalima. Pa nije li sad sve od plastike?

Što se tiče rada i truda, plastika je glatkija nego što su konci onomad bili. Znatno lakše naležu jedan na drugog. Tako da razlika u trudu, odnos starinski goblen – moderna torba od kese, dvadesetak minuta u korist torbe. (Smeh) Naravno, svaka torba je drugačija, ima svoju individualnost, zato i vreme varira. A i same kese od kojih se prave torbe, drugačijih su osobina, pa i od njih, od toga kako se ponašaju u “prepletanju u ugradnji” zavisi i utrošak vremena. Možda je i heklanje od kesa i najlakši deo, posle toga dolazi komplikovanija postava, onda uklapanje sa rajfešlusom i ostalim detaljima.

 

Mini Magazin: Kako ljudi reaguju kada čuju čime se baviš?

Ana: Pa, ako umetnici često nailaze na teškoće u delovanju, ja se nikako ne mogu požaliti na reakciju životne sredine. Svi ljudi koji me okružuju videli su par mojih radova i svima se to sviđa. Dopada im se i ideja o torbama i sam način izrade. Bavim se i oslikavanjem zidova, pravljenjem unikatnih predmeta, aranžiranjem te i tu imam podršku.. 🙂

Mini Magazin: Tvoje torbe izgledaju toliko dobro da bismo mi bili spremni da ih kupimo. Koliko uspijevaš naplatiti svoj rad – da li od toga može da se živi?

Ana: Jako mi je drago da vam se sviđaju moje torbe. Hvala vam puno.

Što se tiče isplativosti rada, to nije ono čemu ja isključivo težim. Često se zaradi, ali nije to neki “gold mine“.  Znate, čest je fenomen u istoriji umetnosti da slikari, vajari, pa i komercijalnije arhitekte, muzičari, primenjeni umetnici, naporno rade i novcem koji zarade samo pokrivaju gole troškove, kadkad ni to. Po tom principu i ja delam. Tako da drevna latinska izreka, “Dulce cum utili”, kojoj ljudi masovno teže, i moj je moto u ovom poslu. Sa tim što je dulce (ugodno) primarno, a utili (korisno) sekundarno.

 

Ideja o torbama mi se javila, jer se poslednjih godinu dana dosta interesujem za zaštitu životne sredine. Ne planiram da se obogatim od ovog malog biznisa. Ne mogu se oslanjati na novac zarađen na takav način, jer svi znamo koliko se vredi i plaća nečiji trud. Ne mogu da procenim koliko vredi, jer mi se uvek malo čini malo, s obzirom koliko truda i ljubavi uložim u svoj rad.

Mini Magazin: Osim što odlično izgledaju, torbe od plastičnih kesa čine veliku uslugu očuvanju životne sredine. Da li je ovo razlog zbog kojeg si počela da se baviš tim poslom ili je umjetnički poriv bio prvi?

Ana: Drago mi je što primećujete korelaciju između mojih radova i zaštite životne stredine. Izrada korisnih stvari od onoga što se smatra đubretom, itekako je popularna u zapadnom svetu, i to baš iz razloga zaštite životne sredine. To je, uporedo sa umetničkim porivom ono što me pokrenulo.

Volontirala sam ne nekoliko festivala i akcija o zaštiti životne sredine i upoznala dosta ljudi neobaveštenih o mnogim problemima, koji se tiču svih nas i okoline u kojoj živimo i na koju uporno ne obraćamo pažnju. Posećenost takvih dešavanja je mala. A samo malo učešća svakog od nas i osetiće se poboljšanje.  Tako ja na specifičan način dajem svoj doprinos. (Smeh)

Mini Magazin: Kako dolaziš do repromaterijala? Pretpostavljamo da je potrebno mnogo kesa za jednu torbu.

Ana: Pa moja dobra osobina, koju sam stekla boraveći u inostranstvu, bila je da odlažem sporo razlažući otpad sa strane. Tako kese nisam bacala u smeće jedan duži period. To “skladište” mi sad dobro dođe. A i pošto nam kese nude na svakom koraku, zalihe su mi se brzo povećavale.  Nije mi drago kad mi u svakoj pekari, trafici, supermarketu ponude kesu. Često odbijam, ali onda sam se dosetila, pa šta rade ljudi koji ih uzmu. Čuvaju kod kuće? Svako u nekom ćošku ima kesu punu kesa …. Nikad se ne zna šta je za šta dobro.

Mini Magazin: Planiraš li intenzivnije promovisati svoj rad, recimo kroz neke modne revije?

Ana: Planiram da ih promovišem, svakako. Staro pravilo marketinga još sa početka razvoja trzišne privrede je da nema biznisa bez dobre reklame. Svoje vizit karte sam već odštampala i to na recikliranom papiru, planiram da okupim ljude, da otvorimo svoj studio. Imam dosta prijatelja slikara, dizajnera, muzičara i mnogo je lakše raditi kada si okružena ljudima koji to cene i vole.

Svoje torbe sam ponudila i mnogim organizacijama koja se bave Zaštitom životne sredine. Biću deo nekih budućih akcija. Isto tako ću izlagati torbe na beogradskom festivalu Moda za poneti , koja se odvija svaka 2 meseca u KCG ( Kulturni centar Grad), a i modne revije bi bile odlične, nadam se da ću imati prilike i za to.

Autor: minimagazin.info

Preporuke

Nastavi na minimagazin.info